"Izdajnika je bilo u svakoj..." Mađarska otvara tajne dosijee iz doba komunizma, biće objavljeno do 60.000 imena!

Mađarska vlada premijera Petera Mađara počinje da objavljuje imena desetina hiljada ljudi koji se nalaze u dosijeima nekadašnjih komunističkih tajnih službi. Reč je o dokumentima koji bi mogli da otkriju razmere mreže doušnika koja je decenijama nadzirala građane, uključujući i one koji su prijavljivali sopstvene prijatelje, komšije i članove porodice, piše britanski Gardijan.

U arhivama se nalazi između 50.000 i 60.000 imena, a procenjuje se da je oko deset odsto tih ljudi još živo. Među njima nisu samo doušnici, već i pripadnici tajnih službi, njihovi saradnici, kao i osobe koje su vlasti pokušavale da regrutuju.

Od 1945. do 1989. godine komunistički režim u Mađarskoj oslanjao se na razgranatu mrežu informatora kako bi kontrolisao društvo i suzbio političko nezadovoljstvo. Neki građani bili su primorani na saradnju ucenama i pretnjama, dok su drugi pristajali u zamenu za različite privilegije.

Premijer Peter Mađar obećao je otvaranje arhiva tokom kampanje uoči aprilskih izbora, na kojima je njegova stranka pobedila i okončala dugogodišnju vladavinu Viktora Orbana. Njegova vlada je u septembru usvojila zakon koji omogućava objavljivanje dokumenata, a prema istraživanjima javnog mnjenja, ovu odluku podržava više od dve trećine građana.

„Demokratsko društvo ima pravo da zna svoju prošlost“, poručio je na Fejsbuku ministar za društvene odnose i kulturu Zoltan Tar.

Dosijei će prvi put biti dostupni svima

Do sada su dokumentima o komunističkim doušnicima mogli da pristupe uglavnom istraživači i članovi porodica žrtava. Međutim, od srede bi trebalo da počne njihovo objavljivanje u javno dostupnoj internet bazi podataka.

Prema ocenama istraživača, Mađarska bi ovim potezom mogla da postane jedna od najtransparentnijih zemalja bivšeg istočnog bloka kada je reč o dokumentima nekadašnjih službi bezbednosti.

„Širom otvaramo vrata koja su do sada bila samo odškrinuta“, izjavio je istoričar Ištvan Pap, rukovodilac akademskog odeljenja arhiva.

On je, međutim, upozorio da bi objavljivanje dokumenata moglo da bude veoma bolno za pojedine porodice.

„Kao istoričar, podržavam objavljivanje dosijea. Ali na ličnom nivou saosećam sa onima koji će se prvi put suočiti sa istorijom svoje porodice“, rekao je Pap.

Mnogi dokumenti su uništeni, a neki kriju nepotpunu istinu

Iako arhiva sadrži desetine hiljada imena, istraživači upozoravaju da njihovo pojavljivanje u dokumentima ne znači automatski da su svi ti ljudi dobrovoljno sarađivali sa tajnom policijom.

Veliki broj dosijea je nepotpun, zbog čega neće uvek biti moguće utvrditi pod kojim okolnostima je neko regrutovan, da li je zaista dostavljao informacije i kakve su bile posledice njegovog delovanja.

Mnogi dokumenti uništeni su tokom mađarskog ustanka 1956. godine, dok je deo arhivske građe nestao tokom političkih promena 1989.

Kada bi se svi sačuvani dokumenti poređali jedan do drugog, protezali bi se oko pet kilometara. Ipak, mađarska arhiva znatno je manja od sličnih arhiva u Poljskoj i Rumuniji.

Detaljniji dosijei postoje za približno 9.000 ljudi, a njihovo objavljivanje planirano je za februar. Pre toga iz dokumenata će biti uklonjeni osetljivi lični podaci, uključujući informacije o žrtvama.

„Ljudi će saznati da je izdajnika bilo u svakoj porodici“

Mađarska je među poslednjim državama nekadašnjeg istočnog bloka koje su se odlučile na ovako široko otvaranje arhiva komunističkih službi.

Istočna Nemačka otvorila je dokumentaciju ozloglašenog Štazija 1992. godine, Češka je to učinila 2003, a Letonija 2018. godine.

Mikloš Kiš, koji je preživeo mađarski logor za prisilni rad i danas predsedava udruženjem žrtava komunističkog režima, smatra da je Mađarska trebalo mnogo ranije da krene nemačkim putem.

„Ljudi će saznati da je izdajnika bilo u svakoj porodici, u svakom komšiluku i u svakoj ulici“, rekao je Kiš.

Otvaranje dosijea predstavlja jedan od najznačajnijih poteza nove mađarske vlade u suočavanju sa komunističkom prošlošću. Istovremeno, očekuje se da će objavljivanje imena pokrenuti brojna pitanja o odgovornosti, saradnji sa represivnim aparatom i događajima koji su decenijama bili skriveni od javnosti.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)